Ни ока да склопим постеља празна тера сан а живот се топи и нестаје брзо к’о дланом о длан К’о разум да губим јер стварности не примећујем још увек те љубим још увек ти слепо верујем К’о луда не знам куда љубави се нове бојим а дане, живе ране више не бројим Молитва, као жар на мојим уснама је молитва, место речи само име твоје небо зна, као ја колико пута сам поновила