Црвен Цвете
Velimir Đurković
Хеј црвен цвете прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,
Дадоше те питао ме нико није.
А ја молим те…
Због поноса јунака,
И славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недај Видов дане
Да име ми нестане.
Цвете мој…
Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,
Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.
Да се вратим…
На Паштрик на планину
Да јагањци изјаве,
На Дриму да их појим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А љубав му је име,
На облак цркву зида
Да у њој запросиме
Цвете мој…
Еј, анђели ће црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наш нек буде опет воља твоја.
Ој, Божуре
И живот бих дала,
Кад бих тебе својом руком брала.