Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас. Моћном руком води, брани будућности српске брод, Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род! Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу а најјачи српству град. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!

Хеј црвен цвете прерасла те трава, Пет годиница нисам тебе брала. Косово ми пиле крилом сузу крије, Дадоше те питао ме нико није. А ја молим те… Због поноса јунака, И славе српског рода, Због среће девојака, И Божјег благослова. Ти недај да ти одем, Без крста и без Славе, Ти недај Видов дане Да име ми нестане. Цвете мој… Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле, Да с небеса сјајну звезду спусти доле.

Ни ока да склопим постеља празна тера сан а живот се топи и нестаје брзо к’о дланом о длан К’о разум да губим јер стварности не примећујем још увек те љубим још увек ти слепо верујем К’о луда не знам куда љубави се нове бојим а дане, живе ране више не бројим Молитва, као жар на мојим уснама је молитва, место речи само име твоје небо зна, као ја колико пута сам поновила